A. S. NEIL i Summerhill

PROBA PROBIC

«Summerhill» je, najverovatnije najpoznatija škola u Velikoj Britaniji. Njena radikalna filozofija edukacije je vodila stalnom konfliktu sa establišmentom edukativnog sistema.

Kao odgovor na pokušaje da se škola zatvori, Summerhill je potražio rešenje na sudu i trijumfovao nad onim što je nazivao “tiranija prisilnih lekcija i ispita.”

​Školu je, 1921. osnovao Aleksandar Nil, koji je, postavljajući kao postulat da je dobrota, osobina urođena kod dece, kreirao sredinu u kojoj je deci pružen širok spektar mogućnosti za samoiskazivanjem, bez ograničavanja od strane odraslih.

Slobodna škola


​Takođe zvana i neformalna škola, ili otvorena učionica, je škola u kojoj je sistem podučavanja baziran na sredini koja dete podstiče da se aktivno uključi u proces učenja. Ona u prvi plan stavlja individualziovane, nasuprot grupnim instrukcijama, a deca napreduju u svom sopstvenom ritmu.


U školi ne postoji rigidan raspored časova kao u tradicionalnim školama. Deca se, pod stalnim nadzorom profesora uključuju, individualno ili u malim grupama, u raznovrsne aktivnosti, gde čas obično traje duže, nego što je to klasičan školski sistem odredio. Razgovor i “šetanje” na času nisu zabranjeni. Štaviše, za ovakav tip nastave oni su neophodni.​ U Velikoj Britaniji ovaj metod se proširio nakon II svetskog rata, što je slučaj i u Americi, gde se ovakva škola zove “otvorena učionica”.​

“U Summerhill-u svi imaju podjednaka prava. Nikom nije dozvoljeno da hoda po mom koncertnom klaviru, niti ja mogu pozajmiti bicikl nekog dečaka bez njegove dozvole. Na školskim godišnjim sastancima, glas deteta od 6 godina se važi isto kao i moj. Ali, reći će neko: “Zar dete ne sačeka prvo da vidi kako ćeš ti glasati, pre nego što sâmo glasa?” Želeo bih da se ponekad i to dogodi, pošto sam toliko puta bio nadglasan “.

​“Ljubav znači priznavanje deteta kao individue, i to je od esencijalne važnosti ovde. Ne možete biti na strani deteta ukoliko ga kažnjavate i ukoliko vičete na njega.”​“Summerhill je mesto u kome će individue koje žele i koje imaju urođenu sposobnost da budu akademici – biti akademici, a oni koji su sposobni da čiste ulice – čistiće ulice. Samo, mi još uvek nismo proizveli čistača ulica. Niti ja pišem ovo kao snob, jer radije bih da vidim kako škola proizvodi srećnog čistača ulica, nego neurotičnog akademika. “

A. S. Neil.